Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje
SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje
Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli

Čelar · Objavljeno: 28 Jan 2016 14:33 Naslov sporočila: GSO

Vir: POP TV 24 UR

Zloglasni profesor pritrdil kmetu, ki pravi, da mu je toksična GSO koruza pomorila krave, korporacija, ki se ji je uprl, pa uničila življenje

Ljubljana, 27.01.2016,| N.Š.

Eden najbolj znanih nasprotnikov GSO je znova pozval k večji transparentnosti testiranj in daljšim testnim obdobjem, preden se GSO organizmom dovoli na tržišče. Kot podlago za te zahteve in zahtevo po doslednem označevanju GSO navaja razvpit primer kmeta, ki je prepričan, da so njegove krave poginile zaradi GSO.

Profesor Gilles-Eric Séralini je ena najbolj kontroverznih osebnosti, ko gre za nasprotnike gensko spremenjenih organizmov (GSO). Medtem ko mu nekateri očitajo zlorabljanje znanosti, prirejene poskuse in samovoljne interpretacije za potrebe aktivizma, je za druge žrtev pohlepne industrije, ki na tržišče pošilja gensko spremenjeno hrano za ljudi in živali, bolj kot zdravje obojih pa jo skrbi lastni zaslužek.

V zadnjih letih je Seralini s svojimi študijami in izjavami razjezil velik del industrije GSO pa tudi akademske sfere. Zaradi – po njegovem mnenju neupravičenih – kritik, je že bil tudi protagonist sodnih sporov. Konec lanskega leta se je z zmago končala njegova tožba zoper revijo Marianne in kritičen članek za katerega se je izkazalo, da je očitek o "znanstveni" prevari zrasel na zeljniku nekdanjega lobista tobačne industrije.

Naj bo Seralini plačan aktivist ali znanstvenik v hudem boju z multinacionalkami, te dni se je spet postavil v središče pozornosti. Tako, da je obudil eno prvih "velikih zgodb o GSO v Evropi". In sicer boj nemškega kmeta Gottfrieda Glöcknerja z družbo Syngenta, ker bi naj njihova gensko spremenjena koruza Bt176 zaradi (pre)dolgega uživanja pomorila njegove krave mlekarice.

Seralini je v članku, ki so ga kritiki znova ocenili kot psevdoznanost, strnil pričevanja kmeta in laboratorijske analize iz obdobja škandala, ter znova pozval k večji transparentnosti toksikoloških študij GSO, preden so ti dovoljeni za pridelavo in prodajo na trgu, pozval je tudi k doslednemu označevanju GSO in doživljenjske študije, ko gre za preverjanje vpliva GSO in insekticidov, ki so jih te rastline sposobne proizvesti.

Seralini namreč trdi, da je v primeru Glöckner mogoče zaključiti, da je bila za smrt krav na posestvu ob odsotnosti drugim možnih dejavnikov, kriva gensko spremenjena koruza, ki je "povzročila dolgoročen toksični efekt na živalih", ki se ga sicer na intenzivnih kmetijah le redko opazi zaradi hitrega menjavanja živali v čredi, četudi pride do podobnega pojava pa se ga ne pripiše GSO, saj hrana za živali ni ustrezno označena.

Syngenta je sicer vseskozi vztrajala, da je bila sporna koruza ustrezno testirana, možnost, da bi bila kriva za pogine, naj sploh ne bi obstajala. A Seralini trdi, da je eden od avtorjev članka kot strokovnjak francoske vlade imel dostop do testov, ki jih je predložila družba in iz katerih je bilo razvidno, da so teste opravili tako, da so le dva tedna izključno s to koruzo hranili 4 krave, eno izmed njih, ki je vmes poginila, pa so črtali iz protokola.

Od kmeta do aktivista – zgodba Gottfrieda Glöcknerja

Pred slabima dvema desetletjema je bil nemški kmet Gottfried Glöckner goreč podpornik uvajanja novih tehnologij v kmetijstvo. Eko kmetovanje ga ni nikoli zanimalo. Bil je konvencionalen pridelovalec, ki je uporabljal umetna gnojila in škropiva, prehranske dodatke za živali.

In ko je EU leta 1997 izdala dovoljenje za gensko spremenjeno sorto koruze, je na svoje njive začel sejati koruzo Bt176, proizvajalca Syngenta. Znanstveniki so omenjeni sorti, ki jo je bilo nekaj let kasneje spet prepovedano saditi v Evropi, dodali gen, ki je rastlini omogočil proizvodnjo insekticida, ki je pokončal koruzno veščo.

Nemški Spiegel ga je v obsežnem prispevku leta 2004 poimenoval za "misijonarja genske tehnologije". Sam je priznal, da je verjel prav vsem obljubam – manjša obremenitev okolja, višji hektarski donosi, posledično bolj učinkovito kmetovanje in več denarja zanj. Kmalu je bila to edina sorta, ki jo je prideloval, pridelek pa je večinoma šel za hrano živali na kmetiji – v obliki silosa in zrn.

V začetku leta 200, tako navaja Spiegel, je bil v zvezi z gensko spremenjeno koruzo prepričan, da ve, kaj so njene prednosti in kaj neupravičeni pomisleki, s katerimi nasprotniki strašijo ljudi. Navsezadnje je šlo za koruzo, ki jo gojijo tudi v ZDA in Kanadi, z mlekom in mesom njegovih živali ni bilo nič narobe. GSO koruzo je v hrano svojih 60 holštajnskih krav mlekaric dodajal postopoma. Najprej malo, leta 2000 pa je to postala njihova edina hrana.

Preobrazba od kmeta, ki je preizkušal novosti, do aktivista Greenpeacea se je začela, ko je istega leta čistil hlev in ugotovil, da ima nekaj krav drisko, v mleku je opazil kri, živali so mučili krči. Veterinar ni imel ne odgovorov ne primerne pomoči. V enem poletju je kmetu poginilo pet krav, kar je – kot skrben kmet – doživel kot osebni neuspeh.

Zakopal se je v laboratorijske analize, zanje v letu dni zapravil 10.000 evrov, in v svoje vodenje kmetije ter ugotovil, da se je v vsem času spremenilo le eno. V prehrano živali je uvedel GSO koruzo. Ko je kasneje novinarjem razlagal, da je očitno kar sam zastrupil svoje krave, je bilo to spoznanje problematično tudi zanj samega.

Še bolj problematično je bilo dokazovanje, da so pogini krav posledica več let uživanja GSO. V naslednjih letih je Glöcknerju propadel zakon, zapadel je v dolgove in sodni boj. Syngenta je vsakršno krivdo vseskozi zanikala. So pa v začetku kmetu nakazali okoli 42.000 evrov. Kot je za Spiegel pojasnil prvi mož njihove nemške izpostave že leta 2004, denar ni bil nikakor namenjen poskusu, da ga utišajo, kaj šele, da bi pomenil priznanje krivde. Menda zgolj zato, ker so se "počutili pomagati nekdanjemu dobremu poslovnemu partnerju".

Vmes je kmet srečal aktiviste Greenpeacea, ki so "očistili" njegova polja, on pa je začel slediti njihovim načelom. A na stran Syngente je na primer stopil tudi znanstvenik Hans-Jörg Buhk, raziskovalec pri Robert-Koch-Institut. Ta je novinarjem zatrdil, da je gensko spremenjena koruza varna, dejstvo, da je Glöckner svoje krave z njo hranil dlje kot kateri koli znanstvenik, ki je izvajal preizkuse varnosti pa ocenil za nepomembno.

Glöckner svojega prav na sodišču sicer ni nikoli dokazal. Zaradi tehnične napake je primer leta 2009 na sodišču padel, je pa moral Glöckner za zapahe, ker naj bi bil nasilen do nekdanje žene. Njegovi podporniki verjamejo, da ni bilo naključje, da je bila ta obtožba zoper njega vložena prav v času, ko je zavrnil denarno poravnavo s Syngento.

V intervjuju za enega od nemških medijev maja lani je Glöckner dejal, da ga je predstavnik korporacije sredi boja kar naravnost vprašal, "kako pa kaj njegov zakon". "Rekel sem mu, da nisem poročen s Syngento," pravi kmet, a dodaja, da je že kmalu ugotovil, o čem je bilo govora, ko je njegova nekdanja soproga naenkrat imela novega odvetnika z novim arzenalom obtožb.

Kljub temu Glöckner trdi, da mu ni žal za boj s korporacijo. Navsezadnje je bil, kot pravi, njegov cilj dokazati, da "ima genska tehnologija določene težave".

Čelar · Objavljeno: 19 Mar 2016 17:35 Naslov sporočila:

Monsanto pokušao uništiti studiju koja dokazuje da GM kukuruz uzrokuje rak
By Juba on 03/12/2015
Autor: Ljubica Šaran
Matrix World

Tim profesora Gilles-Eric Séralinija je tijekom 2012. godine objavio studiju u kojoj se pokazalo da laboratorijski štakori dobivaju maligne tumore, nekrozu jetara i otkazivanje bubrega ako se hrane s Monsantovim genetski modificiranim kukuruzom, pa ipak, unatoč ozbiljnom znanstvenom radu koji je svakome trebao otvoriti oči, Séralini i njegov tim su dobili samo gomile problema, povlačenje rada iz znanstvenih žurnala i sudske tužbe. Nakon godina borbe, istina je prevladala, no ostaje pitanje, što su sve u stanju učiniti biotehnološke tvtke kako bi zaradile na zlu koje stvaraju?
Zla Monsantova Pandorina kutija

Davne 2004. Monsanto, najveća biotehnološka tvrtka na svijetu, je objavila studiju s kojom se navodno pokazuje kako je njen proizvod genetski modificirani kukuruz NK603 sasvim odgovarajući i siguran za prehranu. Tijekom ispitivanja su korišteni laboratorijski štakori koji su u periodu od 90 dana hranjeni isključivo s kukuruzom NK603. Nakon završetka ispitnog perioda štakori su ubijeni i secirani kako bi se provjerilo njihovo opće zdravstveno stanje. Monsanto je nedugo nakon ispitivanja zaključio da sve pokusne životinje bile zdrave iako su uočena različita “stanja” koja nisu imala “nikakvog biološkog značenja” te da je njihov kukuruz spreman za ljudsku upotrebu. Europska agencija za sigurnost hrane – EFSA je potvrdila da se radi o nevažnim promjenama na laboratorijskim štakorima, te je nedugo nakon objave Monsantove studije dala zeleno svjetlo za korištenje NK603 na području EU i naravno za ljudsku konzumaciju istoga.
NK603 je trebao biti otporan na toksične efekte Monsantovog Roundupa. S takvim novim proizvodom farmeri su trebali biti mirni i prskati najpoznatiji svjetski gliofosfat po svojim usjevima, a da otrov na njih ne djeluje, već da uništava napasnike i korove bez trovanja samih usjeva kukuruza.
Potraga za istinom

Nakon godina čudnovatih iskustava na terenu, maleni znanstveni tim sa sveučilišta Caen u Normaniji je 2009. odlučio provjeriti rezultate Monsantove studije te je nakon pomnog proučavanja materijala iz 2004. otkriveno kako su na korištenim štakorima uočene toksične promjene u bubrezima i jetrima.
Već 2012. profesor Séralini, molekularni biolog, stvara novo znanstveno istraživanje nalik na ono koje je napravio Monsanto, no na puno duljem vremenskom roku, drugim riječima tijekom dvije godine Searlini i njegov tim jer hranio preko 200 laboratorijskih štakora s GM kukuruzom NK603 koji se prskao s Roundupom tijekom njegova rasta na poljima. Namjera francuskih znanstvenika je bila pratiti štakore tijekom cijelog njihovog života, kako bi što detaljnije ispitala zadanu problematiku. Séralini je čak imao namjeru izdvojiti efekte na štakorima koji imaju veze s Roundupom i efekte koji su nastajali zbog konzumacije GM kukuruza. Ovo je bilo prvo znanstveno istraživanje koje je s tolikom pozornošću pratilo kompletan životni vijek štakora uz određenu vrstu prehrane.

Rezultati Séralinijeve studije su bili, u najmanju ruku šokantni i alarmantni. I Roundup i kukuruz NK603 su stvarali ozbiljnu štetu na jetrima i bubrezima štakora, no najgore od svega je što su štakori vrlo rano i u povećanom broju razvijali tumore koji su pak uzrokovali povećan mortalitet.
Ovi ozbiljni efekti nisu bili poznati u Monsantovoj studiji, iz jednostavnog razloga jer je ispitivanje bilo prekratko.

U zaključku Séralinijeve studije iz 2012. je stajalo kako potrebno provesti dugotrajna i toksikološka ispitivanja na svim varijacijama genetski modificirane hrane koja se danas koristi kako bismo mi imali točnu predstavu o tome što nam takva hrana čini.
Nevjerojatno je kako su sve sorte GM biljaka ispitivane u kratkim intervalima od najviše 90 dana.

Séralini je upozorio da su neki muški štakori razvijali tumore već nakon četiri mjeseca hranjenja s GM kukuruzom, dok je većina muške štakorske populacije na sebi imala po dva do tri velika tumora 24 mjeseca nakon početka studije. Neke ženke štakora razvijale velike tumore po cijelom tijelu, a naročito po mliječnim žlijezdama 18 mjeseci nakon početka ispitivanja, dok je većina ženske štakorske populacije imala po tri-četiri velika tumora šest mjeseci kasnije. Ove stravične brojke su zapravo tek dio užasavajuće statistike koju možete naći u donjem dijelu teksta.

Devedeset dana štakorskog života je ekvivalent od sedam do devet godina ljudskog života, pa ipak Monsanto je dobio priliku da ljude hrani s takvim proizvodima u periodu od cijelih ljudskih života.

Rat protiv istine

Nakon što je profesor Séralini objavio svoju studiju u znanstvenom žurnalu Food and Chemical Toxicology, nastaje pravi mali rat na čijem je čelu bio Monsanto i njegovi spin doktori s cijelom hordom plaćenih znanstvenika. Osim napada iz znanstvene zajednice koja je tvrdila kako je studija loše obavljena, da je neetička i da je običan plagijat, javljale su se i regulatorne prehrambene agencije koje su tvrdile da ispitivanje nije “regularno” jer je pogrešno dizajnirano. Interesantno je reći kako su Monsantovi ljudi u kratkom roku postajali vodeći stručnjaci u agencijama za kontrolu i sigurnost hrane, vrhovni suci saveznih država i saveznog suda SAD-a, te da su čak ubacili i svog čovjeka u žurnal koji je objavio Séralinijevu studiju. Zbog takvog stanja Food and Chemical Toxicology povlači Séralinijevo istraživanje i to unatoč protivljenju cijelog tima koji je ponavljao kako su pratili sve vrhunske znanstvene protokole za ovakvu vrstu istraživanja.

Kao da to nije bilo dovoljno prof. Gilles-Eric Séralini je vodio dvije parnice na sudu. Prvu je dobio 06.11.2015. zbog članka u francuskom magazinu Marianne u kojem su cijeli Séralinijev tim prozvali “znanstvenim lažnjacima.” Drugu je pravnu bitku Séralini dobio 25.11.2015. na Visokom pariškom sudu u parnici s kojom se dokazalo da je nekadašnji predsjednik Francuske biomolekularne komisije Marc Fallous krivotvorio potpis znanstvenika kako bi uništio Séralinijevu studiju. Fallousa čeka zatvorska kazna koja će mu biti izrečena početkom 2016.

Pobjeda s gorkim okusom

Nakon brojnih napada i osuda znanstvenika plaćenika, pojavili su se znanstvenici koji su revidirali Séralinijevui studiju te su potvrdili da je ona pratila sve moguće poznate i priznate standarde za istraživanja u molekularnoj biologiji, a konačno su se počeli do javnosti probijati i glasovi stručnjaka za GMO problematiku koji su stali u obranu ove studije. Zahvaljujući tim poštenim i neustrašivim ljudima Séralini je uspio ponovno objaviti svoju studiju 22.07.2014. u znanstvenom žurnalu Environmental Sciences Europe pod naslovom: Republished study: long-term toxicity of a Roundup herbicide and a Roundup-tolerant genetically modified maize.
Štakori su žrtve, a što je s ljudima?

I na koncu još malo o štakorima koji su imali nesreću, kao i neki od nas, da jedu Monsantov kukuruz:
Mužjaci štakora su u prosjeku preživljavali 624 dana iako u prosjeku žive tri godine.
Ženke su preživljavale u prosjeku 701 dan iako u prosjeku žive tri i pol godine.
Čak 50% mužjaka je umiralo zbog zatajenja organa i tumora, iz grupe koja je hranjena s 22% GM kukuruzom.
Ženskih štakora je umrlo zbog tumora i zatajenja organa stravičnih 70% i to naravno iz grupe koja se hranila s 22% GM kukuruzom.
U 24 mjeseca 50-80% ženki štakora su razvijale tumore u grupi koja se hranila s 33% GM kukuruzom.
U svim grupama u kojima su se štakori hranili s različitim dozama GM kukuruza, ženke su u roku od 24 mjeseca razvijale tumore mliječnih žlijezda u obimu od 93%.

Uz to štakori su u velikom broju dobijali: fibroadenome, galopirajuće divovske karcinome, poremećaje disanja i probave, unutrašnja krvarenja, rak kože, dok su ženke dobivale i cistične tumore jajnika.
U 80% slučajeva životinje su dobivale i po tri maligna tumora.
Nekroza jetri kod ispitanih štakora je bila 2,5X do 2,5X veća nego li kod štakora koji se nisu hranili GM kukuruzom.
Kod mužjaka su se u prosjeku javljali veliki tumori 4X češće nego li u grupi koja je hranjena s običnim kukuruzom.

Jedan od zaključaka studije je i taj da Roundup snažno uništava hormonalni sustav te da utječe na povećanje težine, upropaštava jetru, onesposobljava pravilnu inzulinsku reakciju te da bi se trebao zabraniti za upotrebu.

Ovaj nevjerojatni francuski tim je napravio brojne studije.

Čelar · Objavljeno: 03 Dec 2016 09:44 Naslov sporočila:

ALARMANTNO: Ogroman pomor pčela u Kanadi nakon što je GMO sjeme posađeno u okolici
June 20th, 2016

Više od 37 milijuna pčela je uginulo u Kanadi nakon što je GMO kukuruz nedavno zasađen u lokalnom području
Prema lokalnom pčelaru, Dave Schuitu, budući da je GMO kukuruz zasađen blizu nihove farme, on je kao izravna posljedica izgubio više od 37 milijuna pčela.

Anonhq.com izvještava:
Prema izvješćima, Schuit i drugi lokalni pčelari vjeruju da su neonikotinoidi, ili “neonics” krivi za toliki broj umrlih pčela.

Oko 37 milijuna pčela na farmi u Kanadi je umrlo nakon što je GMO kukuruz zasađen u okolnom području, prema izvještajima lokalnih pčelara.
Dave Schuit, pčelar koji proizvodi med u gradu Elmwood u Kanadi, tvrdi da je zbog GMO kukuruza koji je zasađen u okolnom području, njegova farma izgubila oko 37 milijuna pčela (oko 600 košnica).

Imidakloprid i klotianidin, dva najkorištenija pesticida kompanije Bayer CropScience (koja je nedavno kupila kompaniju Monsanto), i oba sadrže neonikotinoide, su povezani s mnogim pomorima pčela u europskim i američkim državama.

Međutim, unatoč opasnostima povezanim sa uporabom ove kemikalije, pesticidi se i dalje redovito koriste i prodaju na tržištu.
Unatoč svojoj veličini, utjecaj pčela na okoliš je gotovo neusporediv. Zapravo, pčele su odgovorne za oprašivanje oko jedne šestine cvatova biljnih vrsta širom svijeta i oko 400 različitih poljoprivrednih vrsta biljaka.
U 2010. godini, pčele su pomogle osigurati više od 19 milijardi dolara vrijednosti poljoprivrednih kultura u Americi.

Procjenjuje se da je otprilike jedna trećina hrane koju jedu amerikanci. Kao rezultat toga, nije teško vidjeti da su pčele potrebne za održavanje sustava naše moderne hrane.

Međutim, bez obzira na njihovu očitu važnosti u našem ekosustavu, pčelinja populacija ubrzano opada u posljednjih nekoliko desetljeća.
U stvari, 44 posto pčelinjih zajednica u SAD-u je umrlo prošle godine, izvijestilo je prošlog mjeseca američko ministarstvo poljoprivrede.

Čelar · Objavljeno: 12 Jan 2017 06:53 Naslov sporočila:

Vir. Novi svetovni red, Hrvaška

OVO SU PRAVI TERORISTI: Europa odobrila tri genetski modificirana organizma! Od danas će se koristiti u prehrani ljudi i životinja

July 23rd, 2016

Europska komisija je nedavno odobrila tri genetski modificirana organizma za upotrebu u hrani i hrani za životinje – Monsantovu i Bayerovu GMO soju MON 87708 x MON 89788, soju MON 87705 x MON 89788 i soju FG 72, javlja Predstavništvo Komisije u Zagrebu

Sva navedena GMO soja je prošla sveobuhvatan postupak odobrenja te dobili pozitivnu znanstvenu ocjenu Europske agencije za sigurnost hrane (EFSA).

Odluke o odobrenju ne odnose se na uzgoj.

Ishod glasanja država članica u stalnom i žalbenom odboru glede danas odobrenih GMO-ova bio je da „nema mišljenja“, pa je Komisija donijela te odluke koje su bile na čekanju.

Odobrenja vrijede deset godina, a na sve proizvode proizvedene od tih genetski modificiranih organizama primjenjivat će se stroga pravila EU-a o označivanju i sljedivosti.

Čelar · Objavljeno: 29 Mar 2017 19:57 Naslov sporočila:

Studija potvrdila: DNK iz GMO ulazi u krv i mijenja čovjekov DNK

GMO-hranaIdeja da se DNK iz genetski modificiranih organizama (GMO) razlaže u probavnom traktu i da je iz tog razloga neškodljiva, kao što tvrde industrije, očito je lažna

Nedavna studija objavljena u znanstvenom časopisu PLoS ONE otkrila je da su veći fragmenti DNK iz GMO hrane u mogućnosti prenijeti svoje gene izravno u krvotok, razbijajući mit o tome da se transgenska GMO hrana u organizmu ponaša isto kao prirodna hrana.

Kombinirana analiza četiri neovisne studije koje su uključivale više od 1.000 ljudskih uzoraka i timove istraživača sa sveučilišta u Mađarskoj, Danskoj i SAD, promatrali su proces asimilacije GMO u svijetu, što podrazumijeva GMO derivate poput visokofruktoznog kukuruznog sirupa, sojinog proteina i raznih mesnih derivatia.

Kada su pogledali podatke o tome kako ljudsko tijelo prerađuje ove oblike GMO, znanstveni tim je otkrio da se DNK iz GMO ne razlaže sasvim u organizmu tijekom procesa probave.

Ono što bi se inače trebalo razložiti na manje komponente kao što su aminokiseline i nukleinske kiseline ostaje cijelo. Pored toga, veći fragmenti DNK prolaze izravno u cirkulatorni sustav, ponekad i više nego ljudski DNK.

“Na temelju analize 1.000 ljudskih uzoraka iz četiri neovisne studije, izvještavamo o dokazu da DNK fragmenti iz hrane, koji su dovoljno veliki da nose potpune gene, mogu izbjeći degradaciju i ulaze u ljudski cirkulatorni sustav putem nekog nepoznatog mehanizma”, objasnili su autori u sažetku studije.

“U jednom od uzoraka krvi, relativna koncentracija biljne DNK bila je viša od koncentracije ljudske DNK”.
Geni iz GMO prelaze u tanko crijevo, mijenjajući sastav dobroćudnih bakterija

Ovo je zapanjujuće otkriće koje dokazuje lažne tvrdnje Monsanto-a i drugih koji kažu da se GMO u organizmu ponaša isto kao i ne-GMO. Monsanto čak tvrdi da se DNK iz GMO “detaljno razgrađuje” i da “ne predstavlja opasnost”, što su sada dokazane laži.

Posljednja analiza o tome kako se geni iz hrane prenose iz probavnog trakta u krvotok, pokazala je da GMO očito završava u krvotoku. Prisustvo GMO je također povezano s većim upalnim stanjima poput upalne bolest crijeva, adenoma i raka debelog crijeva.

Otkriveno je da prisustvo transgenskih gena u tankom crijevu također utječe na sastav dobroćudnih bakterija, koje su odgovorne za zaštitu crijeva i pomaganje tijelu da upije nutrijente iz hrane. Otkriveno je i da se kod pojedinaca s ileostomijom i perforacijama u abdominalnom zidu kao rezultat operacije, nakupljaju DNK sekvence iz GMO u probavnom traktu.

Ništa od ovoga nije toliko iznenađujuće, pošto biološka aktivnost ponašanja GMO u ljudskom tijelu nikad nije legitimno proučavana.

Biotehnološke tvrtke su oduvijek tvrdile da je GMO hrana ista kao i svaka druga hrana, bez dokaza koji bi podržali tu tvrdnju, a to je bilo dovoljno za vladu da održi GMO hranu na tržištu u posljednjih 20 godina.

“Jedna mala mutacija u ljudskom biću može mnogo odrediti. Poanta je u tome da kada premjestite gen, sićušan gen iz jednog organizma u drugi, vi potpuno mijenjate čitav njegov kontekst “, rekao je David Suzuki, suosnivač David Suzuki zaklade.

“Ne postoji način da se predvidi kakav će biti ishod”.

Još 2012. godine, dr Don Huber, patolog biljaka, spomenuo je šokantno otkriće potpuno novog organizma u genetski modificiranim usjevima. Moguće je da je istraživanje dr. Hubera imalo slične zaključke po pitanju GMO.
Dr Huber je rekao:

“Situacija je jednako uznemirujuća koliko i sam genetski inženjering usjeva. Mnogi stručnjaci su priznali da još uvijek ne razumijemo genetiku dovoljno dobro da bismo mogli olako uzeti GMO. Ono što znamo jest da, kad se ubaci vanjski gen, ne mijenja se samo jedna osobina, već više njih, a mogu nastati vrlo nepredvidivi rezultati”.

Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli

Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje
SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje
Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli